Произношение | доду́мавший |
Начальная форма | додумавший |
Форма | полное |
Залог | действительное |
Транзитивность | переходное |
Вид | совершенный |
Время | прошедшее |
Род | мужской |
Число | единственное |
Возвратность | невозвратное |
Варианты | додумавший | додумавший |
Одушевленность | неодушевлённое | |
Падеж | именительный | винительный |
до — приставка,
дум — корень,
а — суффикс,
вш — суффикс,
ий — окончание.
часть речи | слово |
---|---|
Глагол | додумать |
Прич. страд. прош. | додуманный |
Прич. кр. страд. прош. | додуман |
Прич. действ. прош. | додумавший |
Дееприч. прош. | додумавдодумавши |