Произношение | доду́ман |
Начальная форма | додуманный |
Форма | краткое |
Залог | страдательное |
Транзитивность | переходное |
Вид | совершенный |
Время | прошедшее |
Род | мужской |
Число | единственное |
Возвратность | невозвратное |
до — приставка,
д — корень,
ум — суффикс,
ан — окончание.
часть речи | слово |
---|---|
Глагол | додумать |
Прич. страд. прош. | додуманный |
Прич. кр. страд. прош. | додуман |
Прич. действ. прош. | додумавший |
Дееприч. прош. | додумавдодумавши |