Произношение | поли́трихуме |
Начальная форма | политрихум |
Тип | нарицательное |
Одушевленность | неодушевлённое |
Склонение | 2-e склонение |
Род | мужской |
Число | единственное |
Падеж | предложный |
падеж | ед. ч. | мн. ч. |
---|---|---|
Им. | политрихум | политрихумы |
Рд. | политрихума | политрихумов |
Дт. | политрихуму | политрихумам |
Вн. | политрихум | политрихумы |
Тв. | политрихумом | политрихумами |
Пр. | политрихуме | политрихумах |
политр — корень,
и — соединительная гласная,
хум — корень,
е — окончание.