СловоРул
Морфологический разбор
параллелизму
имя существительное
Произношение
параллели́зму
Начальная форма
параллелизм
Тип
нарицательное
Одушевленность
неодушевлённое
Склонение
2-e склонение
Род
мужской
Число
единственное
Падеж
дательный
Склонение существительного «параллелизму»
падеж
ед. ч.
мн. ч.
Им.
параллелизм
параллелизмы
Рд.
параллелизма
параллелизмов
Дт.
параллелизму
параллелизмам
Вн.
параллелизм
параллелизмы
Тв.
параллелизмом
параллелизмами
Пр.
параллелизме
параллелизмах
Морфемный разбор (по составу) существительного «параллелизму»
параллелизм
у
параллел
— корень
,
изм
— суффикс
,
у
— окончание
.