Произношение | акко́рдику |
Начальная форма | аккордика |
Тип | нарицательное |
Одушевленность | неодушевлённое |
Склонение | 1-e склонение |
Род | женский |
Число | единственное |
Падеж | винительный |
падеж | ед. ч. | мн. ч. |
---|---|---|
Им. | аккордика | аккордики |
Рд. | аккордики | аккордик |
Дт. | аккордике | аккордикам |
Вн. | аккордику | аккордики |
Тв. | аккордикойаккордикою | аккордиками |
Пр. | аккордике | аккордиках |
аккорд — корень,
ик — суффикс,
у — окончание.