СловоРул
Морфологический разбор
параману
имя существительное
Произношение
парама́ну
Начальная форма
параман
Тип
нарицательное
Одушевленность
неодушевлённое
Склонение
2-e склонение
Род
мужской
Число
единственное
Падеж
дательный
Склонение существительного «параману»
падеж
ед. ч.
мн. ч.
Им.
параман
параманы
Рд.
парамана
параманов
Дт.
параману
параманам
Вн.
параман
параманы
Тв.
параманом
параманами
Пр.
парамане
параманах
Морфемный разбор (по составу) существительного «параману»
параман
у
параман
— корень
,
у
— окончание
.