Произношение | усмири́вшую |
Начальная форма | усмиривший |
Форма | полное |
Залог | действительное |
Транзитивность | переходное |
Вид | совершенный |
Время | прошедшее |
Род | женский |
Число | единственное |
Падеж | винительный |
Возвратность | невозвратное |
у — приставка,
смир — корень,
и — суффикс,
вш — суффикс,
ую — окончание.
часть речи | слово |
---|---|
Глагол | усмирить |
Прич. страд. прош. | усмиренный |
Прич. кр. страд. прош. | усмирен |
Прич. действ. прош. | усмиривший |
Дееприч. прош. | усмиряусмиривусмиривши |