Произношение | умаха́вшему |
Начальная форма | умахавший |
Форма | полное |
Залог | действительное |
Транзитивность | непереходное |
Вид | совершенный |
Время | прошедшее |
Число | единственное |
Падеж | дательный |
Возвратность | невозвратное |
Варианты | умахавшему | умахавшему |
Род | мужской | средний |
падеж | ед. ч. | мн. ч. | |||
---|---|---|---|---|---|
муж. р. | жен. р. | ср. р. | |||
Им. | умахавший | умахавшая | умахавшее | умахавшие | |
Рд. | умахавшего | умахавшей | умахавшего | умахавших | |
Дт. | умахавшему | умахавшей | умахавшему | умахавшим | |
Вн. | одуш. | умахавшего | умахавшую | умахавшее | умахавших |
неод. | умахавший | умахавшие | |||
Тв. | умахавшим | умахавшейумахавшею | умахавшим | умахавшими | |
Пр. | умахавшем | умахавшей | умахавшем | умахавших |
у — приставка,
мах — корень,
а — суффикс,
вш — суффикс,
ему — окончание.