Произношение | пулемё́тчик |
Начальная форма | пулеметчик |
Тип | нарицательное |
Одушевленность | одушевлённое |
Склонение | 2-e склонение |
Род | мужской |
Число | единственное |
Падеж | именительный |
падеж | ед. ч. | мн. ч. |
---|---|---|
Им. | пулеметчик | пулеметчики |
Рд. | пулеметчика | пулеметчиков |
Дт. | пулеметчику | пулеметчикам |
Вн. | пулеметчика | пулеметчиков |
Тв. | пулеметчиком | пулеметчиками |
Пр. | пулеметчике | пулеметчиках |
пул — корень,
е — соединительная гласная,
мет — корень,
чик — суффикс,
ø — нулевое окончание.