Произношение | попу́тчик |
Начальная форма | попутчик |
Тип | нарицательное |
Одушевленность | одушевлённое |
Склонение | 2-e склонение |
Род | мужской |
Число | единственное |
Падеж | именительный |
падеж | ед. ч. | мн. ч. |
---|---|---|
Им. | попутчик | попутчики |
Рд. | попутчика | попутчиков |
Дт. | попутчику | попутчикам |
Вн. | попутчика | попутчиков |
Тв. | попутчиком | попутчиками |
Пр. | попутчике | попутчиках |
по — приставка,
пут — корень,
чик — суффикс,
ø — нулевое окончание.