Произношение | попрыгу́н |
Начальная форма | попрыгун |
Тип | нарицательное |
Одушевленность | одушевлённое |
Склонение | 2-e склонение |
Род | мужской |
Число | единственное |
Падеж | именительный |
падеж | ед. ч. | мн. ч. |
---|---|---|
Им. | попрыгун | попрыгуны |
Рд. | попрыгуна | попрыгунов |
Дт. | попрыгуну | попрыгунам |
Вн. | попрыгуна | попрыгунов |
Тв. | попрыгуном | попрыгунами |
Пр. | попрыгуне | попрыгунах |
по — приставка,
прыг — корень,
ун — суффикс,
ø — нулевое окончание.