Произношение | попа́рившему |
Начальная форма | попаривший |
Форма | полное |
Залог | действительное |
Транзитивность | переходное |
Вид | совершенный |
Время | прошедшее |
Число | единственное |
Падеж | дательный |
Возвратность | невозвратное |
Варианты | попарившему | попарившему |
Род | мужской | средний |
по — приставка,
пар — корень,
и — суффикс,
вш — суффикс,
ему — окончание.
часть речи | слово |
---|---|
Глагол | попарить |
Прич. страд. прош. | попаренный |
Прич. кр. страд. прош. | попарен |
Прич. действ. прош. | попаривший |
Дееприч. прош. | попаряпопаривпопаривши |
Произношение | попари́вшему |
Начальная форма | попаривший |
Форма | полное |
Залог | действительное |
Транзитивность | непереходное |
Вид | совершенный |
Время | прошедшее |
Число | единственное |
Падеж | дательный |
Возвратность | невозвратное |
Варианты | попарившему | попарившему |
Род | мужской | средний |
по — приставка,
пар — корень,
и — суффикс,
вш — суффикс,
ему — окончание.
часть речи | слово |
---|---|
Глагол | попарить |
Прич. действ. прош. | попаривший |
Дееприч. прош. | попаряпопаривпопаривши |