Произношение | понужде́ние |
Начальная форма | понуждение |
Тип | нарицательное |
Одушевленность | неодушевлённое |
Склонение | 2-e склонение, на -ие |
Род | средний |
Число | единственное |
Варианты | понуждение | понуждение |
Падеж | именительный | винительный |
падеж | ед. ч. | мн. ч. |
---|---|---|
Им. | понуждение | понуждения |
Рд. | понуждения | понуждений |
Дт. | понуждению | понуждениям |
Вн. | понуждение | понуждения |
Тв. | понуждением | понуждениями |
Пр. | понуждении | понуждениях |
по — приставка,
нужд — корень,
ени — суффикс,
е — окончание.