Произношение | понти́фик |
Начальная форма | понтифик |
Тип | нарицательное |
Одушевленность | одушевлённое |
Склонение | 2-e склонение |
Род | мужской |
Число | единственное |
Падеж | именительный |
падеж | ед. ч. | мн. ч. |
---|---|---|
Им. | понтифик | понтифики |
Рд. | понтифика | понтификов |
Дт. | понтифику | понтификам |
Вн. | понтифика | понтификов |
Тв. | понтификом | понтификами |
Пр. | понтифике | понтификах |
пон — приставка,
тиф — корень,
ик — суффикс,
ø — нулевое окончание.