Произношение | помути́вшему |
Начальная форма | помутивший |
Форма | полное |
Залог | действительное |
Транзитивность | переходное |
Вид | совершенный |
Время | прошедшее |
Число | единственное |
Падеж | дательный |
Возвратность | невозвратное |
Варианты | помутившему | помутившему |
Род | мужской | средний |
по — приставка,
мут — корень,
и — суффикс,
вш — суффикс,
ему — окончание.
часть речи | слово |
---|---|
Глагол | помутить |
Прич. страд. прош. | помутненный |
Прич. кр. страд. прош. | помутнен |
Прич. действ. прош. | помутивший |
Дееприч. прош. | помутяпомутивпомутивши |