Произношение | полоча́нин |
Начальная форма | полочанин |
Тип | нарицательное |
Одушевленность | одушевлённое |
Склонение | 2-e склонение |
Род | мужской |
Число | единственное |
Падеж | именительный |
падеж | ед. ч. | мн. ч. |
---|---|---|
Им. | полочанин | полочане |
Рд. | полочанина | полочан |
Дт. | полочанину | полочанам |
Вн. | полочанина | полочан |
Тв. | полочанином | полочанами |
Пр. | полочанине | полочанах |
полоч — корень,
ан — суффикс,
ин — суффикс,
ø — нулевое окончание.