Произношение | полимара́н |
Начальная форма | полимаран |
Тип | нарицательное |
Одушевленность | неодушевлённое |
Склонение | 2-e склонение |
Род | мужской |
Число | единственное |
Варианты | полимаран | полимаран |
Падеж | именительный | винительный |
падеж | ед. ч. | мн. ч. |
---|---|---|
Им. | полимаран | полимараны |
Рд. | полимарана | полимаранов |
Дт. | полимарану | полимаранам |
Вн. | полимаран | полимараны |
Тв. | полимараном | полимаранами |
Пр. | полимаране | полимаранах |
поли — корень,
маран — корень,
ø — нулевое окончание.