Произношение | переформули́рующий |
Начальная форма | переформулирующий |
Форма | полное |
Залог | действительное |
Транзитивность | переходное |
Вид | двувидовой |
Время | настоящее |
Род | мужской |
Число | единственное |
Возвратность | невозвратное |
Варианты | переформулирующий | переформулирующий |
Одушевленность | неодушевлённое | |
Падеж | именительный | винительный |
пере — приставка,
формул — корень,
ир — суффикс,
у — суффикс,
ющ — суффикс,
ий — окончание.
часть речи | слово |
---|---|
Глагол | переформулировать |
Прич. страд. прош. | переформулированный |
Прич. кр. страд. прош. | переформулирован |
Прич. страд. наст. | переформулируемый |
Прич. кр. страд. наст. | переформулируем |
Прич. действ. прош. | переформулировавший |
Прич. действ. наст. | переформулирующий |
Дееприч. прош. | переформулировав |
Дееприч. наст. | переформулируя |