Произношение | перемё́тчик |
Начальная форма | переметчик |
Тип | нарицательное |
Одушевленность | одушевлённое |
Склонение | 2-e склонение |
Род | мужской |
Число | единственное |
Падеж | именительный |
падеж | ед. ч. | мн. ч. |
---|---|---|
Им. | переметчик | переметчики |
Рд. | переметчика | переметчиков |
Дт. | переметчику | переметчикам |
Вн. | переметчика | переметчиков |
Тв. | переметчиком | переметчиками |
Пр. | переметчике | переметчиках |
пере — приставка,
мет — корень,
чик — суффикс,
ø — нулевое окончание.