Произношение | перемара́вшему |
Начальная форма | перемаравший |
Форма | полное |
Залог | действительное |
Транзитивность | переходное |
Вид | совершенный |
Время | прошедшее |
Число | единственное |
Падеж | дательный |
Возвратность | невозвратное |
Варианты | перемаравшему | перемаравшему |
Род | мужской | средний |
пере — приставка,
мар — корень,
а — суффикс,
вш — суффикс,
ему — окончание.
часть речи | слово |
---|---|
Глагол | перемарать |
Прич. страд. прош. | перемаранный |
Прич. кр. страд. прош. | перемаран |
Прич. действ. прош. | перемаравший |
Дееприч. прош. | перемаравперемаравши |