Произношение | переве́тчик |
Начальная форма | переветчик |
Тип | нарицательное |
Одушевленность | одушевлённое |
Склонение | 2-e склонение |
Род | мужской |
Число | единственное |
Падеж | именительный |
падеж | ед. ч. | мн. ч. |
---|---|---|
Им. | переветчик | переветчики |
Рд. | переветчика | переветчиков |
Дт. | переветчику | переветчикам |
Вн. | переветчика | переветчиков |
Тв. | переветчиком | переветчиками |
Пр. | переветчике | переветчиках |
пере — приставка,
вет — корень,
чик — суффикс,
ø — нулевое окончание.