Произношение | парафи́ровав |
Начальная форма | парафировать |
Транзитивность | переходное |
Вид | совершенный |
Время | прошедшее |
Возвратность | невозвратное |
параф — корень,
ир — суффикс,
ова — суффикс,
в — суффикс.
часть речи | слово |
---|---|
Глагол | парафировать |
Прич. страд. прош. | парафированный |
Прич. кр. страд. прош. | парафирован |
Прич. страд. наст. | парафируемый |
Прич. кр. страд. наст. | парафируем |
Прич. действ. прош. | парафировавший |
Прич. действ. наст. | парафирующий |
Дееприч. прош. | парафировав |
Дееприч. наст. | парафируя |