Произношение | пано́птикум |
Начальная форма | паноптикум |
Тип | нарицательное |
Одушевленность | неодушевлённое |
Склонение | 2-e склонение |
Род | мужской |
Число | единственное |
Варианты | паноптикум | паноптикум |
Падеж | именительный | винительный |
падеж | ед. ч. | мн. ч. |
---|---|---|
Им. | паноптикум | паноптикумы |
Рд. | паноптикума | паноптикумов |
Дт. | паноптикуму | паноптикумам |
Вн. | паноптикум | паноптикумы |
Тв. | паноптикумом | паноптикумами |
Пр. | паноптикуме | паноптикумах |
панопт — корень,
ик — суффикс,
ум — корень,
ø — нулевое окончание.