Произношение | панегири́ст |
Начальная форма | панегирист |
Тип | нарицательное |
Одушевленность | одушевлённое |
Склонение | 2-e склонение |
Род | мужской |
Число | единственное |
Падеж | именительный |
падеж | ед. ч. | мн. ч. |
---|---|---|
Им. | панегирист | панегиристы |
Рд. | панегириста | панегиристов |
Дт. | панегиристу | панегиристам |
Вн. | панегириста | панегиристов |
Тв. | панегиристом | панегиристами |
Пр. | панегиристе | панегиристах |
панегир — корень,
ист — суффикс,
ø — нулевое окончание.