Произношение | ошпа́ривавшем |
Начальная форма | ошпаривавший |
Форма | полное |
Залог | действительное |
Транзитивность | переходное |
Вид | несовершенный |
Время | прошедшее |
Число | единственное |
Падеж | предложный |
Возвратность | невозвратное |
Варианты | ошпаривавшем | ошпаривавшем |
Род | мужской | средний |
о — приставка,
шпар — корень,
ива — суффикс,
вш — суффикс,
ем — окончание.
часть речи | слово |
---|---|
Глагол | ошпаривать |
Прич. страд. наст. | ошпариваемый |
Прич. кр. страд. наст. | ошпариваем |
Прич. действ. прош. | ошпаривавший |
Прич. действ. наст. | ошпаривающий |
Дееприч. наст. | ошпаривая |