Произношение | могика́нин |
Начальная форма | могиканин |
Тип | нарицательное |
Одушевленность | одушевлённое |
Склонение | 2-e склонение |
Род | мужской |
Число | единственное |
Падеж | именительный |
падеж | ед. ч. | мн. ч. |
---|---|---|
Им. | могиканин | могикане |
Рд. | могиканина | могикан |
Дт. | могиканину | могиканам |
Вн. | могиканина | могикан |
Тв. | могиканином | могиканами |
Пр. | могиканине | могиканах |
могик — корень,
ан — суффикс,
ин — суффикс,
ø — нулевое окончание.