Произношение | изме́рившем |
Начальная форма | измеривший |
Форма | полное |
Залог | действительное |
Транзитивность | переходное |
Вид | совершенный |
Время | прошедшее |
Число | единственное |
Падеж | предложный |
Возвратность | невозвратное |
Варианты | измерившем | измерившем |
Род | мужской | средний |
из — приставка,
мер — корень,
и — суффикс,
вш — суффикс,
ем — окончание.
часть речи | слово |
---|---|
Глагол | измерить |
Прич. страд. прош. | измеренный |
Прич. кр. страд. прош. | измерен |
Прич. действ. прош. | измеривший |
Дееприч. прош. | измеряизмеривизмеривши |