Произношение | дуумвира́т |
Начальная форма | дуумвират |
Тип | нарицательное |
Одушевленность | неодушевлённое |
Склонение | 2-e склонение |
Род | мужской |
Число | единственное |
Варианты | дуумвират | дуумвират |
Падеж | именительный | винительный |
падеж | ед. ч. | мн. ч. |
---|---|---|
Им. | дуумвират | дуумвираты |
Рд. | дуумвирата | дуумвиратов |
Дт. | дуумвирату | дуумвиратам |
Вн. | дуумвират | дуумвираты |
Тв. | дуумвиратом | дуумвиратами |
Пр. | дуумвирате | дуумвиратах |
дуумвир — корень,
ат — суффикс,
ø — нулевое окончание.