Произношение | диафрагми́рующим |
Начальная форма | диафрагмирующий |
Форма | полное |
Залог | действительное |
Транзитивность | переходное |
Вид | двувидовой |
Время | настоящее |
Возвратность | невозвратное |
Варианты | диафрагмирующим | диафрагмирующим | диафрагмирующим |
Род | мужской | средний | |
Число | единственное | единственное | множественное |
Падеж | творительный | творительный | дательный |
диафрагм — корень,
ир — суффикс,
у — суффикс,
ющ — суффикс,
им — окончание.
часть речи | слово |
---|---|
Глагол | диафрагмировать |
Прич. страд. прош. | диафрагмированный |
Прич. кр. страд. прош. | диафрагмирован |
Прич. страд. наст. | диафрагмируемый |
Прич. кр. страд. наст. | диафрагмируем |
Прич. действ. прош. | диафрагмировавший |
Прич. действ. наст. | диафрагмирующий |
Дееприч. прош. | диафрагмировав |
Дееприч. наст. | диафрагмируя |