Произношение | диафрагми́ровавших |
Начальная форма | диафрагмировавший |
Форма | полное |
Залог | действительное |
Транзитивность | переходное |
Вид | двувидовой |
Время | прошедшее |
Число | множественное |
Возвратность | невозвратное |
Варианты | диафрагмировавших | диафрагмировавших | диафрагмировавших |
Одушевленность | одушевлённое | ||
Падеж | родительный | винительный | предложный |
диафрагм — корень,
ир — суффикс,
ова — суффикс,
вш — суффикс,
их — окончание.
часть речи | слово |
---|---|
Глагол | диафрагмировать |
Прич. страд. прош. | диафрагмированный |
Прич. кр. страд. прош. | диафрагмирован |
Прич. страд. наст. | диафрагмируемый |
Прич. кр. страд. наст. | диафрагмируем |
Прич. действ. прош. | диафрагмировавший |
Прич. действ. наст. | диафрагмирующий |
Дееприч. прош. | диафрагмировав |
Дееприч. наст. | диафрагмируя |