Произношение | гому́нкулус |
Начальная форма | гомункулус |
Тип | нарицательное |
Одушевленность | одушевлённое |
Склонение | 2-e склонение |
Род | мужской |
Число | единственное |
Падеж | именительный |
падеж | ед. ч. | мн. ч. |
---|---|---|
Им. | гомункулус | гомункулусы |
Рд. | гомункулуса | гомункулусов |
Дт. | гомункулусу | гомункулусам |
Вн. | гомункулуса | гомункулусов |
Тв. | гомункулусом | гомункулусами |
Пр. | гомункулусе | гомункулусах |
гомункул — корень,
ус — суффикс,
ø — нулевое окончание.