Произношение | гиппури́т |
Начальная форма | гиппурит |
Тип | нарицательное |
Одушевленность | одушевлённое |
Склонение | 2-e склонение |
Род | мужской |
Число | единственное |
Падеж | именительный |
падеж | ед. ч. | мн. ч. |
---|---|---|
Им. | гиппурит | гиппуриты |
Рд. | гиппурита | гиппуритов |
Дт. | гиппуриту | гиппуритам |
Вн. | гиппурита | гиппуритов |
Тв. | гиппуритом | гиппуритами |
Пр. | гиппурите | гиппуритах |
гиппур — корень,
ит — суффикс,
ø — нулевое окончание.