Произношение | абсурди́ст |
Начальная форма | абсурдист |
Тип | нарицательное |
Одушевленность | одушевлённое |
Склонение | 2-e склонение |
Род | мужской |
Число | единственное |
Падеж | именительный |
падеж | ед. ч. | мн. ч. |
---|---|---|
Им. | абсурдист | абсурдисты |
Рд. | абсурдиста | абсурдистов |
Дт. | абсурдисту | абсурдистам |
Вн. | абсурдиста | абсурдистов |
Тв. | абсурдистом | абсурдистами |
Пр. | абсурдисте | абсурдистах |
абсурд — корень,
ист — суффикс,
ø — нулевое окончание.