Произношение | абсурди́зм |
Начальная форма | абсурдизм |
Тип | нарицательное |
Одушевленность | неодушевлённое |
Склонение | 2-e склонение |
Род | мужской |
Число | единственное |
Варианты | абсурдизм | абсурдизм |
Падеж | именительный | винительный |
падеж | ед. ч. | мн. ч. |
---|---|---|
Им. | абсурдизм | абсурдизмы |
Рд. | абсурдизма | абсурдизмов |
Дт. | абсурдизму | абсурдизмам |
Вн. | абсурдизм | абсурдизмы |
Тв. | абсурдизмом | абсурдизмами |
Пр. | абсурдизме | абсурдизмах |
абсурд — корень,
изм — суффикс,
ø — нулевое окончание.